Dve Marije

na današnji dan upoznali smo se ja i moj budući bivši muž.. ada ciganlija, sparno letnje popodne, ja sa društvom na odbojkaškim terenima.. on u šetnji sa drugaricom, koju smo - sticajem okolnosti zajedno poznavali... tako smo se upoznali.. preko nje.. pristao je da igra za našu ekipu i sećam se da mi je prvi utisak o njemu kako jako želi da me impresionira (što je meni u ono vreme bilo ahhh beskrajno dosadno.. mogla sam da biram jel).. uglavnom, dva dobra druga mi i ja u neko doba poželimo da odemo da se okupamo nakon igre, i to zapucamo na taložnik.. on krene sa nama.. usput mu je nešto smetalo naše familijarno ponašanje tipa ruka preko ramena kikotanje i slično - ili sam to samo tripovala.. uglavnom, kad smo onako smoreni stigli do prolaza kroz ogradu do taložnika rekoh e konačno smo stigli (misleći do taložnika) i tu on uze moju odbojkašku loptu i zavrljači je na sred jezerceta... nađoh se čudu, rekoh pa nećemo tu da se kupamo, idemo sa gornje strane, i da mi donese loptu :d.. a on kaže e pa uzmi je sama.. tu ja njemu lepo kažem a jel si ti neki bezobrazan :) - i kažem mi ćemo biti gore a ti kako hoćes .. i tu se raziđosmo.. malo kasnije, doneo mi je loptu i otišao sa onom mojom drugaricom sa početka priče.. šta se dalje na taložniku dešavalo nije bitno. uglavnom uveče se sretnemo sasvim slučajno (kako to obično biva), i ja, pošto mi se nešto bilo stužilo, kažem njemu - e izvini za ono danas.. jebiga.. te me on pozove na sokić... (stvarno je bio samo sokić. mada tek prvi u nizu..) treba li da kažem da je u to vreme imao devojku. tako da sam se držala podalje i na doobranoj distanci. no međutim.

deo drugi
u narednih nekoliko meseci viđali smo se prilično redovno, naravno, uvek je bila neka priča među nama, koja se završavala u sitne noćne sate, iliti do zadnjeg busa koji je sa trga kretao u dva i deset.
sećam se da mu je u septembru te godine umro otac, i te noći sam ostala sa njim. pričali smo. do ujutru... sutradan me je nazvao da mi kaže kako mu je to puno značilo i kako se oseća ispunjen nekom pozitivnom energijom. da mu je to neki znak..

u narednih nekoliko meseci dosta se svađao sa saškom. bilo je očito da će da puknu, pitanje trenutka. nas dve smo bile okej, valjda. raskinuli su krajem decembra

pripreme za novu godinu kod njega, više sam ja bila u ekipi za organizaciju svega. ako mi iko veruje, nisam slutila šta će da se desi. bila sam u to vreme u nekoj šemi sa jednim dečkom koji je btw bio baletan i igrao u narodnom pozorištu (njega mi ne može oprostiti :o) i on je bio pozvan na žurku naravno.

u neko doba, moj future ex je puštao muziku dok smo nas dvoje plesali.. moguće da mu je tu negde došao trenutak odluke. u ponoć mi je prišao sa čašom šampanjca, nazdravili smo i umesto poljupca u obraz poljubili se prvi put.. jako dugo.. i tako je to počelo...

.............
u prvih nekoliko meseci se nismo razdvajali. potpuno smo ignorisali spoljašnji svet sa obrazloženjem da se eto nešto dešava među nama i da nam je potrebno neko vreme da "sredimo utiske" :))..

nakon godinu ipo ispunjenih prelepim trenucima, venčali smo se.

te prve četiri godine braka su bile zaista lepe. imali smo svojih sitnih razmirica i poteškoća, ali ništa što ta snažna ljubav ne bi mogla da prebrodi. plus je i dalje ekstremno preovladavao.

da mi je tada neko rekao gde ću biti danas, dok ovo kuckam, otvoreno bih mu rekla da ili laže, ili da je užasno ljubomoran ...

e da..
došao je i deo treći

danas sam mu poslala email sa kratkom porukom o 10 godina našeg poznanstva..
odgovorio mi je da nam čestita ...
a ja ne znam šta je tu za čestitanje..

između nas praznina, i prostor koji sve jače huči..
ja sam sama, on, ne znam, nije više moj znam toliko..

zašto sve ovo ispisah, i da li će iko imati strpljenja da pročita ovoliko pisanije, ali ja sam, eto, morala sa nekim da podelim..

puno pozdrava od mene,

i dalje vas voli vaša

marija